Početna
------------------------------
Uređaji za uključenje
TA peći




Komanda
mehaničkim tajmerom
SPAS-2T-220V
SPAS-2T-380V

Komanda
impulsom distribucije
SPAS-2TA-220V
SPAS-2TA-380V

SPAS-2TC

Komanda
kontrolnom sijalicom

SPAS-2TS-220V
SPAS-2TS-380V
------------------------------

Uređaji za uključenje
telefonom

SPAS-D
------------------------------

Cenovnik
------------------------------

Tajmer
Trofazni tajmer

Primeri povezivanja
Izračunaj potrosnju
Korisni saveti
Ušteda struje
Pitanja i odgovori

Prospekt komplet
Atest
------------------------------

Kontakt
info@2t.rs

tel. 011 390 78 79
mob. 063 218 356
------------------------------

Novo! - HiFi oprema

Napajanje 220V
Zvučnički kablovi
Police za muziku

HiFi oprema - Zvučnički kablovi - Opšte važno

Mislim da kod muzičkih uređaja ne postoji tema sa toliko kontradiktornim mišljenjima kao što su zvučnički kablovi. I dva rođena brata bi se po mom mišljenju lako posvađala oko zvučničkih kablova. Taman pomislim da sam našao istomisljenika o ovim kablovima, a ono već u sledećih nekoliko rečenica vidim da sam pogrešio.

Sećam se jednog dobrog sagovirnika iz Nemačke, upoznao sam ga preko interneta. Testirao je dugi niz godina zvučničke kablove za neke nemačke firme-udruženja. Kaže da je testirao više stotina kablova za 25 godina. Jedne godine uputili su kaže on desetak pisama najvećim svetskim proizvođačima muzičkih uređaja sa pitanjem kakva treba da bude veza između njihovih pojačala i zvučnika. Svi su odgovorili da veza treba da bude što kraća i kvalitetnija, a jedan je figurativno odgovorio da bi najbolje bilo kad bi klemu zvučnika direktno spojili sa klemom na pojačalu, a drugi da na kablove ne treba stavljati nikakvu dodatnu elektroniku niti da kablove treba uplitati ukoliko želite da sa pojačala verno prenesete muziku na zvučnike. To što mnogi proizvođači kablova tvrde i uspevaju da dobiju "bogatije" više i niže tonove sa svojim kablovima to najčešće nije VERNO prenošenje informacije - zvuka. Kaže on lepo i sledeće, mi koji želimo da kupimo kvalitetne kablove NISMO TRAŽILI da se promeni zvuk našeg pojačala u vezi do zvučnika. Ako ipak neko želi da specifičnim kablovima poboljša gornje, srednje ili visoke tonove, to je onda sasvim druga priča, takve kablove bi trebalo tretirati kao posebne specijalno namenske kablove, a ne kao super dobre i skupocene kablove. U drugom meilu piše: Bili smo jednom oduševljeni zvukom skupocenih kablova sa dodatnom elektronikom, visoki super, niski super, srednji super, više puta smo slušali istu stvar sve dok jedan muzičar član jednog orkestra i član komisije nije rekao: Ovo je dobro, ali sve je za nijansu više i niže od onoga kako ovo treba da zvuči. Stavili smo klasične proverene kablove i pustili istu stvar. Muzičar je odmah rekao, tako to treba da da zvuči. Mi smo kaže svi ostali ćutali, šta su bolji kablovi nije bilo potrebno komentarisati. Ove dve priče su meni lično dosta pomogle da sve ovo oko kablova gledam mnogo slobodnije, sigurnije i šire.

Osnovni parametri zvučničkih kablova.

Presek kabla je svakako jedan od najvažnijih faktora kvaliteta kabla. Čisto školski gledano, uzimajući u obzir veličine struje i napona kao i nazivnu snagu zvučnika, svaki pa i telefonski kabl bi bio dovoljan. Ovako najveći broj nedovoljno neupućenih i misli. Sve je ovo tačno, ali ovo su zvučnički kablovi, a tu ima i puno drugih elemenata koje treba znati, pogledajte samo Skin efekat u tekstu ispod.

Impedansa kabla je jedna kompleksna funkcija koja zavisi od induktivnosti i kapacitivnosti kabla. Audio kabl treba da ima nisku induktivnost, nisku kapacitivnost kao i naravno nisku DC otpornost. Priče oko nekog uparivanja impedansi pojačala, kablova i zvučnika su bespotrebne jer se radi o dijametralno različitim vrednostima. Induktivnost i kapacitivnost kod standardnog paralelnog postavljanja provodnika za zvučnike nisu od nikakvog praktičnog značaja u frekventnom opsegu u kojem se muzika sluša.

Finožičnost kabla je takođe vrlo važan element. Poznati Skin efekat koji je Tesla prvi uočio i pokazao, ukazuje na činjenicu da struja na višim frekvencijama beži ka periferiji kabla.

Praktično struja prolazi samo po obodu kabla (licne), i to u sve tanjem-plićem sloju ukoliko je frekvencija veća, a definiše se u mikronima. Ono što je po meni ovde bitno je to da je provodljivost tog uskog pojasa najveća u gornjim slojevima provodnika.

Ovo je razlog što proizvođači zvučničkih kablova biraju najfinožičnije provodnike. Pokazaću samo kao orijentaciono kakva je razlika u razvijenoj spoljnoj površini provodnika kod raličitih tipova provodnika.

Provodnik 0,8mm², poznata plavo bela telefonska žica, ima obim provodnika 0,25mm,
Provodnik 4mm², običan licnasti provodnik sa 16 licni, ima obim svih licni 27mm,
Provodnik AWG 8 - 8,25mm², najfinije licnasti provodnik sa 1650 licni, ima obim 362mm.

Ili drugačije rečeno, ovaj poslednji ima obim - spoljnu površinu provodnika 1448 puta veću od obične telefonske žice, ili 13 puta veću od klasičnog instalacionog provodnika 4mm.

Usviravanje kablova je danas dosta korišćen i rasprostranjen termin. Možda bi se usvirani kablovi mogli porediti sa odležalim vinom, isto vino, isti hemijski sastav a posle nekako postane bolje. Niko ne sumnja da je vino kad odleži 5 godina bolje od mladog vina, ali kad su zvučnički kablovi u pitanju tu počinje deoba na one koji veruju i one koji ne veruju. Ili možda još bolje - usvirana violina. Da li su ludi najbolji violinisti sveta kad više miliona dolara daju za dobru staru usviranu violinu.

Izrazi na engleskom za ovo su “break-in” ili “burn-in”. Ako se na Googlu ukuca: Speakers cable break-in, pojavljuje se vise od 16 miliona strana koje o ovome pišu. Kome da se obratim u ovom pisanju, onima koji veruju ili onima koji ne veruju u ovo usviravanje. Antologijski stih našeg Srboljuba Mitića glasi:
"Ustavljali mirioci kavgu, pa nit mira niti mirioca".

Ko hoće nek veruje, ko neće ne mora, ali ne mora se ovde psovati, radi se o muzici, o nečem lepom, nemoramo biti svi istomišljenici, ali uvek treba imati na umu i činjenicu da samo budala ne menja mišljenje ako mu se nešto argumentovano pokaže.

Meni je lično mnogo bliži izraz tretiranje kabla nego usviravanje, ali tako je uobičajeno da se kaže. Šta bi to tehnički gledano bilo usviravanje. To je tretiranje kabla propušranjem različitih vrednosti struja na različitim naponima i različitim frekvencijama u opsegu od 20Hz do 20kHz i šire, a sve u svrhu postizanja bolje provodljivosti zvučničkih kablova.

Usviravanje se najčešće i najjednostavnije postiže običnim slušanjem muzike sa kablovima koji se usviravaju. Informativno ovako usviravanje traje 50 sati kao osnovno, 150 sati kao normalno i 300 sati kao potpuno. Naravno ovako se kabl ne može nikad usvirati kao nekim ekstremnim prinudnim metodama.

Pored ovog osnovnog načina usviravanja kablova postoje i "Prinudni" načini usviravanja koji su mnogo efikasniji. Osnovni prinudni način usviravanja zvučničkih kablova je preko uredjaja koji se lako mogu naći u prodaji preko interneta, a koji mogu da istretiraju-usviraju kabl najrazličitijim frekvencijama u mnogo širem frekventnom opsegu od slušnog audio opsega a sve u periodu od 24 sata i kraće.

Drugi prinudni način koji se ređe koristi i ljubomorno čuva od javnosti je tretiranje zvučničkih kabla ekstremno velikim jednosmernim strujama, i šokantnim strujnim udarima kao u kratkim spojevima. Ovako tretirane-usvirane kablove plus naravno i frekventno usviravane, neki od proizvođaca kablova koriste za prezentacije na sajmovima i testiranja u časopisima. Da bi kablove mogli izlagati ekstremno velikim jednosmernim strujama, zaledi se kabl na -30C sa providnim prozorom na vratima, u kojoj je prethodno već sve povezano sa napajanjem koje je napolju. Zatim se propusti maksimalna stuja dozvoljena za taj provodnik, pa onda povećava sve dok led nepočne da se topi. Tako uspevaju da bez posledica po kabl i izolaciju propuštaju višestruko veću struju od nazivne struje u dužem periodu. Na isti način uspeju da povećaju i maksimalnu dozvoljenu struju kratkog spoja, koju u kratkim intervalima od 1 i 3 sekunde propuštaju kroz kabl, a koja u ovakvim slučajevima ide i nama u struci do nezamislivo velikih vrednosti. To su struje koje su orijentaciono 100 do 1000 puta veće od struje koja prolazi kroz iste kablove u audio sistemu. Ovako strukturno promenjen kabl, nikad se ne može dobiti običnim usviravanjem slušanjem muzike. Ovo bi trebalo da košta malo više nego da se lubenica od 10 kilograma ohladi u zamrzivaču, a nikako kao 3 hektara zemlje sa sve traktorom, lubenicama i zamrzivačem... :-).

Šta se u tom usviravanju zvučničkog kabla fizički gledano dešava... Dešava se strukturna promena u orijentaciji molekula i atoma što je sigurno, ali kakva, još nije jasno. Postoje mnoga objašnjenja, ali sve su to samo pretpostavke.

E sad ono što još nisam nigde video ali ne tvrdim da ne postoji, a što jedva čekam da vidim.
To su slike napravljene IBM Atomskim mikroskopom. Kako izgledaju molekuli i atomi istoga provodnika kao neusviranog, obično usviranog i ekstrmno usviranog zvučničkog kabla.

Praktični pokušaji da se napravi mikroskop sa kojim će se jasno videti atom, za koji još uvek mnogi smatraju da je samo teoriska stvar, datiraju još od 1931 godine. Svakih nekoliko godina pojavljivala se neka nova vest o tome da tek što nije otkriven.

Konačno 2012 Ciriški ogranak IBM-a završio je mikroskop koji ne samo da Vidi atom, nego može tačno i da izmeri atome i pokaže najsuptilniju strukturu molekula. Preciznost ovog Atomskog mikroskopa je 3 pikometra, 0,000000003 milimetra, a što je sto puta manje od atoma. Zaista fascinantno, gde je ovde Nobelova nagrada za fiziku. Ja lično smatram da je ovo prekretnica u istoriji čovečanstva od modifikovane hrane, genetike, pa sve do naše usviranosti kabla.

Nekom "Čakljom" ispomerali su elektrone atoma i napisali IBM... bio sam zaista fasciniran ovim saznanjem.

Evo i par slika ovog mikroskopa, tek da se vidi o kakvoj finoći prikaza se radi.


Voleo bih da doživim da svi zajedno vidimo slike usviranih i neusviranih kablova, pa da se svi zajedno onda izljubimo i ovu temu okončamo.

Do tada nudim Vam SPAS-100 zvučničke kablove, koji će nadam se i sa tim saznanjem ostati nepromenjeni.

Decembar 2012.

Slične i ključne reči: Zvučnički kablovi, kablovi za zvučnike, usviravanje kablova.

Slične i ključne reči: Druga tarifa, jeftinija struja, jeftina struja, druga tarifa struje, jeftina tarifa, jeftina tarifa struje, noćna struja, noćna tarifa struje, jeftinije grejanje, kradja struje, TA peć, MTK prijemnik, RTK prijemnik.