Početna
------------------------------
Uređaji za uključenje
TA peći




Komanda
mehaničkim tajmerom
SPAS-2T-220V
SPAS-2T-380V

Komanda
impulsom distribucije
SPAS-2TA-220V
SPAS-2TA-380V

SPAS-2TC

Komanda
kontrolnom sijalicom

SPAS-2TS-220V
SPAS-2TS-380V
------------------------------

Uređaji za uključenje
telefonom

SPAS-D
------------------------------

Cenovnik
------------------------------

Tajmer
Trofazni tajmer

Primeri povezivanja
Izračunaj potrosnju
Korisni saveti
Ušteda struje
Pitanja i odgovori

Prospekt komplet
Atest
------------------------------

Kontakt
info@2t.rs

tel. 011 390 78 79
mob. 063 218 356
------------------------------

Novo! - HiFi oprema

Napajanje 220V
Zvučnički kablovi
Police za muziku

Ušteda struje - usteda struje

Zima 2015/16

Zbog učestalih pitanja posetioca našeg sajta o konkurentskim jeftinim uređaima za uštedu struje ubacili smo na početak ove stranice o uštedi stuje ovo obrazloženje.

Pojavljuju se uređaji slični familiji naših uređaja SPAS-2T koji se oglašavaju na Kupujem prodajem, Limundu, Kupindu i Halo oglasima koje prodaju fizicka lica bez sertifikata i garancije, koji kao takvi ne bi trebali da nam budu konkurencija. Ipak danas u praksi ljudi gledaju samo cenu a sve ostalo zanemaruju, pa se tako stvara nerealana slika u poređenju sa našim uređajajima. O kvalitetu tih najjeftinijuh uređaja bez garancije i sertifikata besmisleno je pričati. To što se uređaj može pokvariti i prestati da radi manji je problem, mnogo je veći problem to što se uređaj može zapaliti i napraviti mnogo veću štetu od cene koliko je plaćen. Bili smo u prilici da vidimo jedan ovakav izgoreo uređaj koji nam je jedan kupac doneo. Da li se radi o tehničkom neznanju ili željom za lakom zaraom svejedno je, uređaj ne odgovara svojoj nameni. Ako je neko elektro struke i hoće ovo za sebe sam da napravi a nema dovoljno iskustva sa ovim u praksi, neka nam se javi pomoćićemo mu savetom kako ovo sam da napravi i eventualno nešto uštedi.

Drugo, pojavljuje se uredjaji za uštedu struje koji se reklamiraju da štede struju i do 50%, tako što elektronski prekidaju napajanje potrošaču više hiljada puta u minuti, a što kako kažu primetno smanjuje utrošak elektricne energije, a opet jeftiniji je od naših uređaja. Lepo zvuči, mogla bi se na isti način smanjiti potrosnja i na 10% ako bi se toliko vremena propustala struja. Ne kaže se ovde da će ovako priključen bojler-peć koji vuče manje struje iz mreže biti duže uključen da bi postigao zadatu temperaturu i da će potrošnja na kraju biti ista. Ovde takodje treba spomenuti da će se u ovom slučaju vek priključenog uređaja drastično smanjiti zbog ovih prekida. Ako bi hteli da potpuno izbegnemo raspravu o ovim urđajima što bi najviše voleleli, mogli bi da kažemo samo to da naš uređaj pravi uštedu od četiri puta (smanjuje potrošnju na 25%), tako što uređaje uključuje u drugoj tarifi kada je struja otprilike toliko jeftinija, pa nam tako ovaj uređaj nije konkurencija po tom osnovu.

*

Najveće uštede u ceni elektricne energije mogu se ostvariti pravilnim izborom količine preuzete energije i vremenom u kome se ova energija preuzima, a što smo detaljno opisali na našoj stranici korisni saveti,
upravo za ovu namenu predvdjena je familija uredjaja SPAS-2T.

Ova stranica - ušteda struje je korak dalje i opisuje načine za uštedu količine električne energije za potrebe koje imate.

Ovaj vid uštede energije je dosta opisan na sajtovima elektrodistribucije i drugim mestima, pa ćemo se truditi da Vam ovde damo neke svoje predloge za uštedu struje.

Ovu zaista široku temu mogli bi podeliti na dve velike grupe. Prva grupa, kao uštedeti bez ikakvog investiranja sa postojećom izolacijom i postojećim uređajima, i druga grupa, šta uraditi investirati da bi se struja uštedela.
Trudićemo se da sve ovo napišemo jednostavno, da svima koji nisu elektro ili termotehničke struke bude jasno.

PRVA GRUPA PREDLOGA - UŠTEDA BEZ DODATNIH INVESTICIJA

Pranje ruku.

Kada ste u kupatilu i želite da operete ruke hladnom vodom, proverite da li je ručica baterije potpuno okrenuta na hladnu vodu. U protivnom ako je ručica u nekom srednjem položaju (misli se na jednoručnu bateriju - slavinu) krenuće i topla voda iz bojlera kroz hladne cevi, i pre nego ste osetili toplu vodu ruke ste već oprali. Po Vašem viđenju oprali ste ruke hladnom vodom, ali bojler ne misli tako, u njega je ušla hladna voda i on se uključio, to što topla voda nije stigla do Vas, nego samo nepotrebno zagrejala cevi, je lep primer nepotrebnog gubitka energije, koji se može lako sprečiti - smanjiti.

Temperatura vode u bojleru.

O ovome se dosta priča, polemiše i nagađa. Stvar nije tako jednostavna kao što na prvi pogled izgleda. Više faktora utiče na određivanje izbora ove temperature. Najosnovnije pitanje je da li želite da se bojler uključuje samo noću kada je jeftinija struja, da stalno bude uključen, ili kombinovano, a to svakako zavisiti i od kapaciteta bojlera i količine vode koju trošite. Generalno gledano, ukoliko se bojler zagerva samo noću, neophodno je da termostat postavite na višu temperaturu, kako bi ste dobili veću količinu vode, ali svakako gledajte da to bude malo manja temperatura od maksimalne moguće temperature. Ako je temperatura maksimalna, pa još ako je pritisak u mreži povišen, vek bojlera se izrazito smanjuje iz razloga što se zagrevanjem drastično povećava pritisak u bojleru iza nepovratnog ventila. Sve profesionalne instalacije imaju iza nepovratnog ventila postavljene ekspanzine sudove koje ovo amortizuju, pa čak i obicne kućne instalacije u razvijenim zemljama ovo imaju, to je nesto vrlo jednostavno i jeftino, ima toga i po našim prodavnicama, ali se vrlo retko ili nikako ne koristi. Dodavanjem jednog ovakvog manjeg ekspanzionog suda kapaciteta oko 10% kapaciteta bojlera, pored ili iznad bojlera a povezanog iza nepovratnog ventila, omogućilo bi vam da bojler grejete na maksimalnu temperaturu u drugoj jeftinijoj tarifi. Ako vam je bojler stalno uključen, postepeno smanjujete temperaturu do granične temperature koja vas može zadovoljiti, biće svakako racionalnije. Ukoliko koristite veću količinu tople vode u jutarnjim časovima na primer 06-08h, a bojler vam se uključuje samo u drugoj tarifi, bilo bi racionalnije da ugradite jači grejač na primer 3kW, koji bi bio u stanju da potrošenu vodu odmah i dogreje dok još traje jeftina struja.

Temperatura zagrevanja-punjenja termo peći.

Maksimalna temperatura jezgra peći razlikuje se od proizvođača do proizvođaca od 400 - 600 stepeni. Ova teperatura se može regulisati - smanjiti termostatom punjenja na samoj peći. Najčeća je situacija takva da je TA peć napravljena da se potpuno napuni za 8 sati, upravo za onoliko koliko traje vreme jeftine tarife - struje. Ukoliko je pravilno izabrana TA peć u Vašem prostoru tako da imate dovoljno toplote u hladnim danima, smanjite temperaturu punjenja peći u prelaznim peridima, biće svakako prijatnije i racionalnije. Vazduh koji izbacuje pri izduvavanju neće biti neprijatno vreo kao kada je peć napunjena na najvišu temperaturu. Sobni termostat podesite na 18 stepeni, pa ako Vam je hladno postepeno povećavajte za stepen, dva tri. Kod izbora kupovine termo peći uvek je bolje uzeti malo veću peć od one koja je po kapacitetu potrebna jer vecu peć možete puniti na manju temperaturu što je svakako prijatnije kod izduvavanja toplog-vrelog vazduha.

Temperatura vode u centralnom grejanju.

Idealna temperatura vode u centralnom grejanju bila bi ona temperatura koja bi uspevala da prostor greje na zadatu temperaturu na primer 20 stepeni, a da se pritom kotlovski termostat ne isključuje. Ovo je sigurno i najracionalnija temperatura i ujedno i minimalna temperatura. U kućnim instalacijama koriste se najjednostavnije regulacije temperature vode sa običnim kotlovkim termostatom redno vezanim sa sobnim termostatom. Podešavanje kotlovskog termostata odnosno temperature vode trebala bi da bude u direktnoj zavisnosti od spoljne temperature, ukoliko je temperatura napolju manja, temperatura vode treba da je veca i obrnuto Ovo je zamorno menjati pa većina korisnika ovo i ne podešava. Šta se dešava ako je temperatura vode veća nego sto je potrebno, na primer napolju +10 stepeni, kotlovski termostat na 70 stepeni, ostao od prošle zime. Voda se zagreje na 70 stepeni, sobni termostat isključi grejanje na zadatih npr. 20 stepeni, ali vreli radijatori greju i dalje, kao da grejanje nije isključeno. U sobi postaje neprijatno i nepotrebno toplo, već je ubačeno u sistem više energije nego sto je trebalo. Temperatura dostiže npr. 23 stepena. Počinju radijatori polako da se hlade i posle nekog vremena u zavisnosti od izolacije koju imate, prostorija se ohladila na 20 stepeni a takođe su se ohladili i radijatori. Uključuje se sobni termostat i uključuje grejače, ali je potrebno vremena da se radijatori ponovo zagreju i počnu da odaju toplotu, a dotle temperata još uvek pada npr do 18 stepeni. Tako imate oscilaciju temperature od 5 stepeni, nepotrebno rasipanje toplote preko 20 stepeni a da je pritom naizgled sve u redu. kako ovo rešavati. Najjednostavnije je pronaći najmanju potrebnu temperaturu vode ya spoljnu temperaturu do nule i ispod nule, npr. 45 stepeni i 70 stepeni, pa u prelaznim periodima kotlovski termostat držati na 45 stepeni, a kad temperature počnu da padaju ispod nule u decembru, januaru i februaru, temperaturu podici na 70 stepeni. Ovo opet neće biti idealno, ali neuporedivo bolje nego da ovo uopšte ne podešavate. Ukoliko imate na električnom kotlu za grejanje ugrađena dva stepena snage grejača, u prelaznom periodu uključite na manju snagu i manju temperaturu, a kad je hladno na veću snagu i vecu temperaturu. Za one koji bi hteli da ovo podešavanje temperature samo "šteluje", najjednostavnije je da ugrade diferencijalni termostat, umesto ili pored postojećeg. Naravno nemislimo da sami ugrade vec da poyovu majstora. Ovaj jeftini diferencijalni termostat ima dve sonde-senzora, jedan se postavlja na kotao a drugi napolju na severnoj strani objekta. Iz ove dve informacije termostat reguliše uključenje svog prekidača koji uključuje grejanje. Postojeća instalacija na kotlu se ne menja, samo se dve žice sa starog termostata prebace na novi termostat. Šta se praktično dobija, napolju je npr. temperatura +10 stepeni termostat je isključio na 40 stepeni, zahladnilo je na 0 stepeni termostat je isključio na +50 stepeni, zahladnilo je na -10 stepeni termostat je isključio tek na 70 stepeni yagrejanu vodu. Na ovom diferencijalnom termostatu postoji i dodatni potencijometar za regulisanje celog nivoa grejanja, pa lako sami sebi možete podeseti potreban intenzitet grejanja. Sve ovo za profesionalce u grejanju nije ništa novo, ali za obične gradjane ovo može biti itekako korisna informacija.

Ako imate mernu grupu.

Generalno gledano ukoliko trošite više od 2.000kWh mesečno, bolje je da imate ugradjenu mernu grupu, jer će konačni račun sa mernom grupom biti daleko manji iz razloga što kod merne grupe nema skupe crvene zone. A ako već imate ugradjenu mernu grupu onda sigurno i znate da u vašem računu postoji stavka "Angažovana snaga". Ova stavka pretstavlja najveću snagu koju ste u bilo kom momentu uzeli "povukli" iz mreže u trajanju dužem od 15 minuta. Ona se množi sa cenom jednog kilovata angažovana snage i tako se znatno uvećava ukupan iznos računa. Kako se može ovde uštedeti.
- Prvo i osnovno izaberite najmanju moguću snagu grejanja na kotlu. Ako je prelazni period grejanja, uključite na primer samo 6kW pa neka grejači budu stalno ili dugo uključeni, mnogo je bolje nego uključiti 12kW koji će se česće uključivati i isključivati, potrošiti isto kilovata ali ce maksigraf "naterati" na veći iznos.
- Drugo, vodite računa da velike potrošace ne uključujete istovremeno, koliko god je to moguće.

Ukoliko imate centalni boljer lako ga možete povezati preko našeg SPAS-2T uređaja i podestiti vreme grejanja tople vode, na primer da se uključuje od 00-06h i tako da smanjite maksimalno angažovanu snagu.


DUGA GRUPA PREDLOGA - UŠTEDA ENERGIJE INVESTIRANJEM

Ova grupa mogla bi se podeliti u dve grupe:

- Toplotna izolacija objekta

Puno je o ovome napisano, bezbroj tekstova i dobrih saveta postoji na ovu temu, a ipak u svakodnevnom životu vidim nezamislive propuste ne samo od neupućenih građana - samograditelja, već i od projektanata stanova. Evo baš nedavno gledam u Beogradu jednu visespratnu stambenu zgradu u izgradnji. Sigurno da je imala projektanta, reviziju i na kraju dozvolu za gradnju. Vizuelno izgleda lepo i čisto, ravno i pravo, svako bi poželeo da tu kupi stan... Ali ja ne. Ploča od svakog sprata prepuštena je po petnaestak santimetra od osnovnog zida za izolaciju objekta, na taj prepust postavljena je izolacija pa fasadna cigla. Ostao je samo peti sprat nezavršen na kome se to lepo vidi, a uskoro se i to neće videti, videće se samo fasadna cigla i betonski prsten izmedju spratova. Nijedna komisija za tehnički prijem objekta neće tu staviti primedbu. Što bi građani morali znati više od projektanata, izvođača, nadzora i ljudi iz tehničkog prijema stambenog objekta. Naravno da ne bi trebali da znaju više, ali u ovom slučaju živece u skoro termički neizolovanom objektu i daleko bilo da se zgrada greje na struju ili da nije priključena na beogradske elektrane.

A zašto. Zato što kroz betonski serlaž ploče između spratova ulazi hladnoća više od jednog metra u pod stana a kroz gornji serklaž u plafon stana. Ali to nije sve. Najgore je sto ulazi odmah iza izolacije u zid stana opet najmanje metar gore i dole iz gornjeg serklaža, tako da hladnoća potpuno obavije stan a da to stanari nisu svesni. Dovoljnim brojem rebara radijatora i povišenom temperaturom vode u radijatorima ovo se nekako kompenzuje i u stanu se dobije propisana temperatura ali je u ovom stanu grejanje preskupo i naravno neprijatno i neprirodno. Najveći problem po meni je taj što to većina stanara nikad ne sazna, pa se to na novim zgradama i dalje ponavlja.

Pasivna kuca, koristan link
http://hr.wikipedia.org/wiki/Pasivna_ku%C4%87a

- Jeftiniji i savremeniji izvori energije za grejanje

Toplotne pumpe
Ova lepa grupa na žalost nije tema našeg sajta iako je dobro poznajemo. Ipak evo nekoliko reči napisanih maksimalno jednostavno i malo drugačije nego na drugim sajtovima koji o ovome pišu, da bi obični građani mogli imati jasniju predstavu kako ova pumpa radi.

Toplotne pumpe na prvi pogled liče na perpetomobil. Uloži se jedan kilovat struje a dobije se 3-4 kilovata. To je razlog što mnogi neupćeni u vremenu svakojakih prevara jednostavno u ovo ne veruju.

Najjednostavnije objašnjenje ovog fenomenalnog postuplka dobijanja energije iz zemlje je sledeće: Toplotna pumpa ne proizvodi energiju, ona je samo uz pomoc elektricne energije uzima iz zemlje, pa je tako moguce dobiti tri i više puta energije od uložene. Ako bi se na primer elektricnom energijom - pumpom vadila nafta iz zemlje ovaj faktor korisnosti mogao bi da bude i 100 pa i vise, i u to niko ne bi sumnjao. Isto tako, ako se elektricnom energijom - toplotnom pumpom vadi-uzima toplota iz zemlje moguće je lako dobiti više energije od uložene.

Kako toplotna pumpa radi - isto kao frižider, samo na primer 10 puta jači motor. Ako se lubenica stavi u frižider, frižider će je ohladiti tako što će oduzeti toplotu lubenici i ona će ostati hladna, a toplotu iz lubenice izbacice na one tanke cevi iza frižidera koje su uvek tople dok radi frižider. Ako zemlju zamislimo kao jednu veliku lubenicu a cevi iza frižidera kao radijator, to bi bio potpuno identičan proces. Za razliku od lubenice zemlja ima ogromnu toplotnu energiju i nemoguće je ohladiti.

Postoje razni sistemi toplotnih pumpi kao sto su voda-voda, zemlja-voda, vazduh-voda itd.

Čisto orijentaciono-grubo rečeno, za ovaj princip rada znalo se pre više od sto godina. Praktično su se počele proizvoditi u malim količinama pre 50 godina, pre 25 godina pojavili su se prvi tipizirani proizvodi od najmoćnijih svetskih proizvodjača, a od pre 5 godina počela je i masovna proizvodnja u Kini tako da je ovaj proizvod postao dostupan skoro svakom građaninu.

Sećam se dok ovo pišem da sam početkom devedesetih na sajmu tehnike u Hanoveru gledao ove pumpe i da sam se nekoliko puta vraćao da sve ispregledam... Do tada sam maštao da to napravim od većih pumpi sa nekih starih kamionskih hladnjača, jer se takvi mali sistemi nisu ni proizvodili bar ne kao tipski. Cena ovih pumpi na sajmu bila je orijentaciono oko 10.000 maraka, za snagu 3/10kW, što je još uvek bilo mnogo, ali se moglo zamisliti, mada teško i isplatiti sa tadašnjom jeftinom energijom. Danas posle 20 godina, iste ove pumpe su na zapadu upola jeftinije, a Kinezi ih prave 10-20 puta jeftinije... i još bi mogle da bude jeftinije... skoro kao obična jača klima... i biće. Cena energie je u međuvremenu višestruko porasla, tako da više nema dileme. Pitanje je samo da li i šta se može uraditi. Ako se na primer ne može instalirati vrhunska Vissmann toplotna pumpa zenlja-voda i kvalitetne Rahau sonde u zemlji, sigurno se može razmišljati o Kineskoj pumpi vazduh-voda.

korisni linkovi
http://sr.wikipedia.org/wiki/Toplotna_pumpa
http://www.viessmann.rs/sr/porodicne_kuce/proizvodi/toplotne_pumpe.html

* * *

Stranica je u pripremi i biće postavljena uskoro
dotle pogledajte .pdf dokument
http://www.2t.rs/pdf/SPAS-2T_usteda.pdf

Slične i ključne reči: Druga tarifa, jeftinija struja, jeftina struja, druga tarifa struje, jeftina tarifa, jeftina tarifa struje, noćna struja, noćna tarifa struje, jeftinije grejanje, kradja struje, TA peć, MTK prijemnik, RTK prijemnik.